Enisa Ademaj i Šadija Ibrahimi: Ne stupajte rano u brak, obrazujute se, vjerujte u svoje snove

Enisa i Šadija imaju recept za sladak život. Ove dvije talentovane poslastičarke osladiće vam gorak dan. U njihovoj čokoladnoj bombici, rafaelo kuglici, breskvici pronaći ćete grumen ljubavi. Svršene maturantkinje SSŠ „Sergije Stanić“ svojim umijećem obradovale su goste hotela „Podgorica“ pokazavši znanje iz škole. U „Titeksu“ su marljivo pravile ukusne dezerte koji su stizali do raznih poslastičarnica u gradu.

Enisa i Šadije pričale su nam o svom pozivu, kreativnosti i mogućnostima koje nudi, životu iza „kolača“, školovanju, druženju, planovima za budućnost. Obje bi bile najsrećnije kada bi se što prije zaposlile. Kažu da bi tako „zašećerile“ svoje, ali i dane svih koji probaju njihove poslastice. Zato im želimo da što prije ispune cilj i zauzmu svoje mjesto u „carstvu slatkih ukusa“!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Sada, kada ste maturirale, kakva vas sjećanja vežu za školovanje? Koje su najljepše uspomene?

ADEMAJ: Mene vežu lijepa sjećanja, ali završetak škole ne znači i kraj drugarstva. Biću u kontaktu i već sam sa nekima. Imam čak i drugare iz osnovne škole. Što se tiče odnosa profesora, sve je bilo u redu, imala sam veoma dobru razrednu. Nažalost, nijesmo imali proslavu mature.

IBRAHIMI: Najviše će mi nedostajati društvo, moje drugarice. Nijesam imala problema. Svi profesori i razredne starješine su se dobro ophodili prema meni. Družila sam se sa svima, ne samo sa pripadnicima iz romske, nego i većinske zajednice i dalje se družimo.

Je li bilo teško učiti od kuće tokom pandemije korona virusa? Jeste li imale uređaje preko kojih ste komunicirali sa profesorima, medijatorima, obavljali zadatke?

ADEMAJ: Nije bilo lako ali donacija NVO Mladi Romi mi je mnogo pomogla, olakšala rad jer nijesam imala ni tablet ni telefon.

IBRAHIMI: Nijesam imala tablet, tako da mi je ova pomoć organizacije Mladi Romi dobrodošla i pomogla u savladavanju gradiva.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Korisnice ste programa mentorstva koji se realizuje u okviru projekta ,,Povećanje pristupa i učešća romskih učenika u srednjem obrazovanju i prelasku na tržište rada“. Koliko vam je pomogla podrška mentora?

ADEMAJ: Mentorka Nataša mi je pomogla u savladavanju gradiva, a naročito tokom pandemije korona virusa. Uvijek je bila tu za mene.

IBRAHIMI: Moja mentorka Jelena mi je mnogo značila i dugujem joj veliku zahvalnost. Bez nje ne bih uspjela sve da postignem.

Kažite nam više o praksi koju ste obavljale u hotelu „Podgorica“ i „Titeksu“.

ADEMAJ: Imamo praktičnu nastavu u školi, a prošlog ljeta preko NVO Mladi Romi obavljala sam praksu u hotelu „Podgorica“. Odatle nosim lijepo iskustvo. Upoznala sam divne ljude, stekla sam mnogo drugara. Radila sam četiri sata, tako da sam sve stigla. Zaradila sam novac kojim sam pomogla svojoj porodici. Čak sam mogla neko iskustvo iz škole da prenesem u hotel.

IBRAHIMI: Osim u školi, bila sam na praksi u hotelu „Podgorica“ dvije godine i u „Titeksu“ tokom trećeg razreda. Mnogo sam naučila, pravili smo palačinke, princes krofne, štrudle, rafaelo, bombice...

Kažite nam nešto o vašoj porodici.

ADEMAJ: Moja porodica ima 10 članova. Ja sam jedino dijete koje je završilo srednju. Školuju se moje dvije sestre i brat. Brat će šesti, sestra sedmi a najmlađa sestra će da krene u treći razred. Niko nije zaposlen. Tata je frizer ali nije pronašao zaposlenje. Majka je domaćica.

IBRAHIMI: Majka ne radi, nije završila školu, kao ni otac. On se snalazi kako zna i umije da bismo mogli da priuštimo osnovno za život. Ja sam najstarija od šestoro djece i jedina sam završila srednju. Imam tri brata i svi se školuju. Najstariji pohađa deveti, srednji šesti i najmlađi brat će u prvi razred. Živimo od socijalne pomoći, plaćamo dadžbine, kiriju. Nije lako.

U romskim porodicama djevojke rano stupaju u brak, kakav je stav vaših roditelja o tom pitanju? Je li stanje, kada je riječ o tome, bolje nego prije?

ADEMAJ: Iako se moja majka udala kada je imala 14 godina, podržavaju me u mom cilju da se školujem, radim, biram svoju budućnost, da „živim život“. Sada je situacija povoljnija, djevojčice imaju više volje da se obrazuju. Ugovoreni brakovi su sada mnogo rjeđi.

IBRAHIMI: I ja imam podršku roditelja da se školujem, napredujem, jer znaju da se bez diplome teško dolazi do zaposlenja, pa je udaja trenutno u drugom planu. Ranije roditelji nijesu dozvoljavali ženskoj djeci da se školuju, ali sada se taj stav mijenja.

Koji je najveći problem u romskim naseljima na Koniku?

IBRAHIMI: Gužva, voljela bih da je mirniji kvart. Lijepo je što su svi na jednom mjestu, ali nas je previše.

ADEMAJ: Buka. Parking koji je napravljen predstavlja opasnost po djecu. Bilo bi mnogo bolje da je izgrađen park ili neka igraonica.

Šta bi za vas značilo zaposlenje?

ADEMAJ: Za mene bi rad u poslastičarstvu predstavljao ostvarenje moje težnje. To bi bila potvrda mog truda, onoga za što sam se školovala. Osjećala bih se korisnom, nezavisnom i mogla bih da pružim pomoć porodici.

IBRAHIMI: Meni bi to značilo jer bih na taj način pomogla porodici. Teško preživljavamo. Bez posla bih se osjećala loše, jer ako već imam diplomu poslastičara, mislim da treba da nađem posao.

Kojim biste kolačem predstavile svoje umijeće.

ADEMAJ: Rafaelo torta i kuglice. Učestvovala sam u školskom takmičenju i osvojila sam treće mjesto. Žiriju se naročito svidjela moja dekoracija.

IBRAHIMI: To bi bila čokoladna torta, jedna od mojih omiljenih.

   

 Jesu li vaši drugari našli zaposlenje u struci?

ADEMAJ, IBRAHIMI: Neki čekaju posao, neki su ga našli. Većinom su to sezonski poslovi i ne nužno u struci. Neki naši drugari rade i kao prodavci.

Da li biste voljeli da jednog dana pokrenete svoj biznis, otvorite poslastičarnicu?

ADEMAJ: Pisala sam o tome na završnom ispitu o planovima nakon srednje škole. Voljela bih da steknem još iskustva, a nakon toga da otvorim svoju poslastičarnicu i kreiram recepte, pravim neke nove, dosad neizmišljene kolače. Kao što sam navela, poslastičarstvo vam nudi priliku da iskažete kreativnost. To je na neki način vrsta umjetnosti.

Imate li poruku za vršnjake, pripadnike RE zajednice?

ADEMAJ: Moja poruka najviše se odnosi na mlade Romkinje. Savjetujem im da ne stupaju rano u brak, da se obrazuju kako bi sebe prikazale u naboljem svjetlu. Da vjeruju u svoje snove, da budu prijatelj i sebi i drugima.

IBRAHIMI: Poštujte sebe, druge, roditelje naročito. Budite vrijedni, pomažite porodici tako što ćete se školovati i zaposliti.

 

Autor: Milena Čavić, NVO Mladi Romi

Tekst prilagodio: Samir Jaha

Stavovi izrečeni u ovom tekstu se ni u kom slučaju ne smiju smatrati stvavovima NVO Mladi Romi, Romskog obrazovnog fonda i Evropske unije

Glas studentima, podrška radnicima!

UNITEDWRM-18_-_projekat_finansira.JPG

Projekat stipendiranja romskih srednjoškolaca


baner_ref_projekat.jpg

Osnaživanje romskog civilnog sektora

RollUp_romi_2_final_-_za_sajt.jpg